Како финализирати инвестицију?

Обавезујућа понуда представља финални корак процеса који наступа након што се инвеститор упознао са стартапом и инвестицијом,  проценом вредности капитала, дао индикативну понуду и у оквиру „due diligence“  процеса проверио све наводе компаније. Давање обавезујуће понуде представља моменат у трансакцији којим се инвеститор безусловно обавезује да ће приступити закључењу трансакције по утврђеним условима.

Може се рећи да је формални чин прихватања обавезујуће понуде у суштини моменат закључења уговора о инвестицији између страна, с тим да се због специфичне форме уговора захтеване законом, процес формално окончан тек након потписа, овере и регистрације уговора у захтеваној форми.

Након што се стране сагласне у вези свих битних елемената трансакције, и прихватања терм шеет документа, приступа се изради трансакционе документације. Због одређених формалних разлога, није неуобичајено да стране потписују више од једног уговора.

Поред основног уговора, уговора о преносу удела или уговора о приступању члана компанији, обавезно се потписује и пречишћен текст оснивачког акта компаније (уговор о оснивању), којим се регулишу односи чланова компаније, али и друга акта попут уговора чланова компаније којим се могу уређивати одређени приватно-правни односи између чланова. Такође, веома често су предмет потписа и менаџерски уговори, којима се регулишу права чланова менаџмента на плату и бонусе, уколико одређено времена проведу на раду у компанији и помогну у остваривању завртаних циљева.

Обзиром да је власничка структура компаније нешто о чему се евиденција води у јавном регистру (АПР), један од формалних аспеката трансакције представља чин овере уговора. Уговори којима се региструје нови удео у компанији или преноси постојећи, закључују се уз обавезну форму овере потписа, а која се спроводи код јавног бележника.

Поред регистра привредних субјеката, треба водити рачуна да се наведене промене евидентирају и у регистру стварних власника, уколико је настала значајнија промена власничке структуре па се нова лица појављују као стварни власници више од 25% удела у компанији.

Упоредо са регистрационим радњама, најчешће по овери уговора а пре уписа у регистар врши се пренос инвестираних средстава на рачуне компаније или инвеститора. За овај пренос, банке код којих се налазе рачуни исплатиоца, по правилу захтевају да им се достави примерак уговора.

Више информација о овом питању, можете пронаћи на линку ОВДЕ.